Datum
Koliko puta nisam pogodio neki događaj - čudo neviđeno. I mnogo sam se mučio oko toga. Jer drugima znači, onima koji meni znače. Ali ne ide. Ne mogu da zapamtim pa to ti je.
Onda sam dobio telefon - pametnicu motorolicu. Ma idi sve zna i pamti za mene posebno datume. Osećao sam olakšanje lepotu nemišljenja i opuštenost kao posle seksa. Čudo!!!!!!
Namestiš datume i ujutru ti lepo zvoni, priča, peva..... Ko san!
I ja kao pozovem, odem i svi srećni ej ja se setio. Ja ponosan što sam konačno ---- ono što nisam!!!!!!!!!!!!!!!
Sledeći put niko se nije iznenadi već očekivao. Ja to odradio. Ne mogu da kažem da nisam bio srećan ali nekako nisam se osećao pun. O bliskim ljudima sam razmišljao tek u trenutku kad zazvoni motorolica.
A i liceknjiga je tu. Bolji nazi i kovanicu-složenicu teško da će iko smisliti.
To je tek upotpunilo celo sranje. Svi znaju da ti je rođendan i treba mi 20 minuta da vidim ko mi čestitao. Ne zato što ih je puno nego brtate nemam pojma koje i treba mi par minuta da ukapiram otkud on na mojoj listi.
Ne koristim više ni skype ni motorolicu ni liceknjigu.
Ako se setim setim se
Ako se ne setim - ne setim se
Ne žalim - žalim ... osećam
To sam ja zaista ništa manje ili više
Lepo je imati svoju sekretaricu ali nekako ne za bliske ljude.
Bolje mi da žalim i patim što sam zaboravio
Ljubav
Ta reč je čudna ko čudo neviđeno. Koristimo je za sve i svašta. Za babu, majku, sestru, brata, zvezdu, druga, prijatelja, prababu, prirodu, dedu, drvo, kucu, auto, tašnu, mašnu, loptu, pivo, devojku, klopu, ženu, cigaretu ...
Jel bre baš tolko moćna ta ljubav?
Svuda je ima, stalno se provlači i pokušava da mi oduzme deo mog bitisanja jer kako moguće da sve to volim
ili mrzim
koliko je te ljubavi potrebno?
Kolko je ima?
dal se troši majkumu.......
jer lepo bi bilo da to znam pa da rasporedim.
Znate malo ovo pa ono pa tako. Sve po malo volim čisto da budu svi zadovoljni.
Jel mogu da volim npr. ženu u prirodi? Jel to sad problem. Jer ako volim ženu sa kojom sam i prirodu u kojoj sam šta se dešava sa tom ljubavlju? Jel se deli fifti/50?
Nekako mi se čini da je imam beskonačno mnogo. I da mogu da je dajem svima i svemu. Nekako tek kada se prepustim i sve volim --- znam da je ima kolko oćeš.
Dal je ista ? Od mene jeste - čista i iz sveg srca.
Kovrdžava Karakondžula Šumska
E koliko puta koristim nešto što sam čuo usput od nekog onako kako je meni tada zvučalo i značilo. Nekako to što do tada nisam spoznao i shvatio mi upravo daje pravo da ga predstavim onako kako ja hoću. I da ga koristim nego šta. Eto KARAKONDŽULA. Verujem da većina je čula za ovu reč. I već sama po sebi zvuči ogromno, opasno ali nisam baš i siguran da je strašna. Nekako samo neuredna glomazna i možda zbog toga neshvaćena. Kao Raza Mujanović (nađi slike da bi shvatio). Znači ogromno, krupno ali opet nežno i blentavo. E sad ako se na ovo doda prefiks KOVRDŽAVA onda je već smisao sasvim promenjen. Nekako je to više tepanje nekom ogromnom dečaku koji voli da jede 24/7. A i opet sada imam to dž čudno slovo. Nekako neprirodno i surovo. Čak mi prirodnije zvuče ona crnogorska slova govornih mana.
Ali finale ovog trabunjanja je sufiks ŠUMSKA. Eto ti ga sad. Odjednom dobijamo ogroman hrast koji se iščupao iz korena i gazi nevino cveće po prekrasnim šumskim livadama.
Jatako vidim KovrdžavuKarakonndžuluŠumsku. Kao jednu neraskidivu reč koja znači mnooogo u mojoj glavi. I to je čini jedinstvenom i daje m i pravo da je dodeljujem kao epitet ljudima koji su baš takvi !!!!!!!!!
P.S. Karakondžula je ženski demon starica sa velikim noktima i gvozdenim zubima. Vrlo često ima i rogove mada je to muška osobina pa se kod Bugara izbegava. Reč vodi poreklo od braće Grka a koristimo je naravno mi, bugari i makedonci iz SFRJ
Namćor
Eh ja ovo shvatam onako suprotno od svega što mislim da je ok. To ne znači da ja nisam namćor malo ili ti namćorčić. Ali nekako ja to vidim kao zadrtog i namrgođenog čoveka u najblažem smislu svega. Znaš ono kad dođeš na šalter a ona fina spodoba ti na sve odgovara ko te jebe a usput joj je faca ko da si masovni ubica pušten uslovno na 5 minuta.
Ali to je mali namćor. Onaj veliki i pravi je licemeran i loš, nemoralan i užasno nepodnošljiv.
Vrlo često čujem da propratne babetine za dete kažu da je namćor a to čuju deca pa pričaju onako usput. Dete namćor ? KAKO?. Dete je dete i sve mu je dozvoljeno do nevidljivih granica koje postavlja onaj ko ga oseća i poznaje. Nastaviće se jer nisam baš raspoložen :)
Koliko puta nisam pogodio neki događaj - čudo neviđeno. I mnogo sam se mučio oko toga. Jer drugima znači, onima koji meni znače. Ali ne ide. Ne mogu da zapamtim pa to ti je.
Onda sam dobio telefon - pametnicu motorolicu. Ma idi sve zna i pamti za mene posebno datume. Osećao sam olakšanje lepotu nemišljenja i opuštenost kao posle seksa. Čudo!!!!!!
Namestiš datume i ujutru ti lepo zvoni, priča, peva..... Ko san!
I ja kao pozovem, odem i svi srećni ej ja se setio. Ja ponosan što sam konačno ---- ono što nisam!!!!!!!!!!!!!!!
Sledeći put niko se nije iznenadi već očekivao. Ja to odradio. Ne mogu da kažem da nisam bio srećan ali nekako nisam se osećao pun. O bliskim ljudima sam razmišljao tek u trenutku kad zazvoni motorolica.
A i liceknjiga je tu. Bolji nazi i kovanicu-složenicu teško da će iko smisliti.
To je tek upotpunilo celo sranje. Svi znaju da ti je rođendan i treba mi 20 minuta da vidim ko mi čestitao. Ne zato što ih je puno nego brtate nemam pojma koje i treba mi par minuta da ukapiram otkud on na mojoj listi.
Ne koristim više ni skype ni motorolicu ni liceknjigu.
Ako se setim setim se
Ako se ne setim - ne setim se
Ne žalim - žalim ... osećam
To sam ja zaista ništa manje ili više
Lepo je imati svoju sekretaricu ali nekako ne za bliske ljude.
Bolje mi da žalim i patim što sam zaboravio
Ljubav
Ta reč je čudna ko čudo neviđeno. Koristimo je za sve i svašta. Za babu, majku, sestru, brata, zvezdu, druga, prijatelja, prababu, prirodu, dedu, drvo, kucu, auto, tašnu, mašnu, loptu, pivo, devojku, klopu, ženu, cigaretu ...
Jel bre baš tolko moćna ta ljubav?
Svuda je ima, stalno se provlači i pokušava da mi oduzme deo mog bitisanja jer kako moguće da sve to volim
ili mrzim
koliko je te ljubavi potrebno?
Kolko je ima?
dal se troši majkumu.......
jer lepo bi bilo da to znam pa da rasporedim.
Znate malo ovo pa ono pa tako. Sve po malo volim čisto da budu svi zadovoljni.
Jel mogu da volim npr. ženu u prirodi? Jel to sad problem. Jer ako volim ženu sa kojom sam i prirodu u kojoj sam šta se dešava sa tom ljubavlju? Jel se deli fifti/50?
Nekako mi se čini da je imam beskonačno mnogo. I da mogu da je dajem svima i svemu. Nekako tek kada se prepustim i sve volim --- znam da je ima kolko oćeš.
Dal je ista ? Od mene jeste - čista i iz sveg srca.
Kovrdžava Karakondžula Šumska
E koliko puta koristim nešto što sam čuo usput od nekog onako kako je meni tada zvučalo i značilo. Nekako to što do tada nisam spoznao i shvatio mi upravo daje pravo da ga predstavim onako kako ja hoću. I da ga koristim nego šta. Eto KARAKONDŽULA. Verujem da većina je čula za ovu reč. I već sama po sebi zvuči ogromno, opasno ali nisam baš i siguran da je strašna. Nekako samo neuredna glomazna i možda zbog toga neshvaćena. Kao Raza Mujanović (nađi slike da bi shvatio). Znači ogromno, krupno ali opet nežno i blentavo. E sad ako se na ovo doda prefiks KOVRDŽAVA onda je već smisao sasvim promenjen. Nekako je to više tepanje nekom ogromnom dečaku koji voli da jede 24/7. A i opet sada imam to dž čudno slovo. Nekako neprirodno i surovo. Čak mi prirodnije zvuče ona crnogorska slova govornih mana.
Ali finale ovog trabunjanja je sufiks ŠUMSKA. Eto ti ga sad. Odjednom dobijamo ogroman hrast koji se iščupao iz korena i gazi nevino cveće po prekrasnim šumskim livadama.
Jatako vidim KovrdžavuKarakonndžuluŠumsku. Kao jednu neraskidivu reč koja znači mnooogo u mojoj glavi. I to je čini jedinstvenom i daje m i pravo da je dodeljujem kao epitet ljudima koji su baš takvi !!!!!!!!!
P.S. Karakondžula je ženski demon starica sa velikim noktima i gvozdenim zubima. Vrlo često ima i rogove mada je to muška osobina pa se kod Bugara izbegava. Reč vodi poreklo od braće Grka a koristimo je naravno mi, bugari i makedonci iz SFRJ
Namćor
Eh ja ovo shvatam onako suprotno od svega što mislim da je ok. To ne znači da ja nisam namćor malo ili ti namćorčić. Ali nekako ja to vidim kao zadrtog i namrgođenog čoveka u najblažem smislu svega. Znaš ono kad dođeš na šalter a ona fina spodoba ti na sve odgovara ko te jebe a usput joj je faca ko da si masovni ubica pušten uslovno na 5 minuta.
Ali to je mali namćor. Onaj veliki i pravi je licemeran i loš, nemoralan i užasno nepodnošljiv.
Vrlo često čujem da propratne babetine za dete kažu da je namćor a to čuju deca pa pričaju onako usput. Dete namćor ? KAKO?. Dete je dete i sve mu je dozvoljeno do nevidljivih granica koje postavlja onaj ko ga oseća i poznaje. Nastaviće se jer nisam baš raspoložen :)
Нема коментара :
Постави коментар