Uvek kada želim nešto jako desi se nešto što napravi ravnotežu.
Hoću da stignem na vreme, da učinim nešto za nekog, razmišljam o tome koliko je bitno i onda...
Da li je to zato što veštački stvorim potrebu da sam potreban?
Ili jednostavno svaka jaka želja stvara kontra energiju.
Kada sam opušten i svestan da nisam ja taj koji nešto znači, kada se prepustim nekim jačim tokovima, sve je lakše.
Ali kako protiv sebe?
Kako naterati sebe da pustiš druge i život da teku normalno prirodno?
Kako da umanjim uticaj svog ega i želje na sve što me okružuje?
Ima li ta energija svoj limit, tok?
Kada dođem do toga da i pored svih prepreka, čudnih energija i sive neshvatljivosti uradim nešto što mislim da je nekom značilo - ne osećam se lepo.
Kao da sam preterao, uvredio ravnotežu ... ispraznio se ... potrošio na nešto što nije prirodno.
A moglo je i opušteno i baš tako prirodno šta god to značilo.
E to "Šta god to značilo" me nervira i to mnogo.
Hoću da stignem na vreme, da učinim nešto za nekog, razmišljam o tome koliko je bitno i onda...
Da li je to zato što veštački stvorim potrebu da sam potreban?
Ili jednostavno svaka jaka želja stvara kontra energiju.
Kada sam opušten i svestan da nisam ja taj koji nešto znači, kada se prepustim nekim jačim tokovima, sve je lakše.
Ali kako protiv sebe?
Kako naterati sebe da pustiš druge i život da teku normalno prirodno?
Kako da umanjim uticaj svog ega i želje na sve što me okružuje?
Ima li ta energija svoj limit, tok?
Kada dođem do toga da i pored svih prepreka, čudnih energija i sive neshvatljivosti uradim nešto što mislim da je nekom značilo - ne osećam se lepo.
Kao da sam preterao, uvredio ravnotežu ... ispraznio se ... potrošio na nešto što nije prirodno.
A moglo je i opušteno i baš tako prirodno šta god to značilo.
E to "Šta god to značilo" me nervira i to mnogo.
Нема коментара :
Постави коментар